Novosti

Vest o smrti Jožefa Kase je danas na ovo mesto, u Veliku većnicu Gradske kuće Subotici je okupilo mnoge od onih koji se žele pokloniti pred njegovim senima. Pamćenje svakog čoveka ima svoje granice: sećamo se zapravo onih koje smo i sami poznavali. Grad Subotrica, lokalna samouprava i građani daju počast svom bivšem gradonačelniku. Telom ili dušom su sa nama zajedno koji su Jožefa Kasu upoznali širem Vojvodine, Srbije, Mađarske, Karpatskog basena kao gradonačelnika,političara, predsednika političke stranke, potpredsednika vlade - ujedno i kao ličnost velikog formata.

Jožef Kasa je bio najveći gradonačelnik u periodu kojeg se većina nas seća. Nema nikakve sumnje da je bio među najvećima tokom viševekovnog istorijata ovog grada. Njegovo ime i sećanje na njega je u javnom mnjenju obeleženo na upravo na ovakav način i on je tako stekao svoje mesto među najistaknutijim ličnostima ove sredine. Oko toga se slaže građanin, zaposleni u javnim službama, rukovodioci ustanova, političari - bivši saborci, a i bivši rivali.

Poznate su legende o njegovoj snažnoj ličnosti koji je nosio u sebi snažan emitovni naboj. I on sam je govorio o tome kako je o svom detinjstvu mogao razmišljati samo kroz jake unutrašnje emotivne oluje. Njegovo upućivanje na porodične i roditeljske uticaje svedoče o korenima koji su opredili njegove karakterne crte što se tiče preuzimanja obaveza, hrabrog, ponekad i tvrdoglavog hvatanja u koštac sa problemima, pedantnost - što je sve bilo posledica doživljaja iz detinjstva i mladosti.

On sam je govorio o sopstvenojn rešenosti da postane akademski građanin. Njegova profwesionalna karijera se odbvijala u skladu sa tadašnjoj dobi: bio je stipendista, pripravnik, finansijski analitičar, finansijski direktor. Ekonomsitu koji se politikom do tada bavio tek koliko i drugi običan svet, jedan od tadašnjih partijskih mogula je iznenada ubacio u ring, a samo nakon nekoliko dana jer taj čovek iz Komiteta postao njegov rival i suparnik. Tada svemoćni Savez komunista - i njegov tadašnji, ovde neukorenjeni lokalni prvi čovek -  je prvu lekciju u ovom ringu doživeo kada je Jožef Kasa na referendumu, iz biračke volje građana, osvojio radnu stolicu prvog čoveka Subotice. Naglasak je bio na tome da Jožef Kasa nije dobio „fotelju“, već je stekao poverenje javnosti. Stekao je i mandat da tokom devedesetih godina, na osnovu svog najboljeg znanja i intuituivnog političkog talenta čuva ovaj grad od teških izazova. Zajedno sa mnogim drugim ličnostima iz tog vremena je i sam video da je najveći neprijatelj višenacionalnog, višejezičnog, multikonfesionalnog stanovništva ovog grada upravo taj državni nacionalizam, koji je sistematski podrivao do tada važeći sistem vrednosti suživota. On se ipak izdvajao od svih ostalih, jer je bio u stanju da preduzima mere. Imao je na raspolaganju neke skromne poluge vlasti, a od svih ostalih je imao više srca i odvažnosti.

Tuime je on stekao svoj ugled. Verovao mu je građanin, verovali su mu bespomoćni i nezaštićeni. Od njega je očekivao rešenje za svoju nesreću i onaj čijeg su najbližeg odveli na stvarno postojeći i krvavi front u jednom ratu koji se navodno nije ni vodio. Obraćala mu se za pomoć i majka čiji je sin sa neravnopravnim šansama trebao biti poslat na ratište u vojevanju koji je objavljen protiv celog sveta. U njega se uzdao i bolesnik koji je patio od neizlečive bolesti. Nadu je u njega ulagao i svaki građanin Subotice, bez obzira na nacionalnu pripadnost, za koga su sve jači talasi zatrašujuće nacionalne netrpeljivosti stvarale nepodnošljivi doživljaj.

U Subotici se, ni u najgora vremena nije dogodilo krvoproliće. Za to je u najvećoj meri bio zaslužan Jožef Kasa, jer je posedovao mandat više od stotinu hiljada svojih miroljubivih sugrađana. U posedu ovakvog mandata je pokrenuo akciju da se grad oslobodi najupečatljivijeg simbola komunizma, petokrake na tornju Gradske kuće te da se na to mesto vratki krst kao simbol hrišćanstva. Taj ugled je on večito sačuvao.

Po svojoj političkoj orijentaciji je on bio građanin. Po pitanju preuzimanja odgovonrnosti za zajednicu je, pored toga bio i političar mađarske zajednice. Nakon prvih lokalnih izbora održanih po usvajanju novog ustava iz 1990. godine je kao kandidat Demokratske zajednice vojvođšanskih Mađara postao prvi čovek Subotioce, a zajedno sa svojim kolegama-gradonačelnicima sa severa Bačke je ujedno postao i politilčar ove zajednice koji je bio stanju da razmišlja sistemski i da deluje odgovorno.

Bio je enrgičan i pragmatičan, do krajnosti praktičan. Svog samostalnog mišljenja se nije odricao ni u okvirima DZVM, kao do sada najbrojnije mađarske političke stranke u Vojvodini. Bilo je jasno da će sa svojim prijateljem, Ferenmcom Čubelom, nakon unutrašnjih konflikata koji su zadesili ovu stranku, biti protagonista osnivanja Savez vojvođanskih Mađara.

Po tragičnoj smrti prvog predsednika SVM se Jožef Kasa vinuo u okruženje novih političkih zadataka: postao je predsednik političke stranke i time je preuzeo odgovornost koja je prevazišla sve što je do tada bilo viđeno. Stranka je pod njegovim rukovodstvom izrasla u jedinu uticajnu političku stranku vojvođanskih Mađara. Sticanje ovakve pozicije u zemlji, u matičnoj državi, u odnosima političkih organizacijam mađarskih zajednica u okruženju, a i na međunarodnom nivou, je delo ruku Jožefa Kase.

On je zaslužan i za to što je Demokratska opozicija Srbije prepoznala potrebu uključivanja manjinskih zajednica te je na osnovu toga i SVM postao deo nastojanja da se miloševićev režim na kraju ipak slomi.

Vrh političke karijere je nesumnjivo dostigao imenovanjem na položaj potpredsednika vlade Zorana Đinđića. Mađari u Vojvodin su, putem svoje najjače stranke stali uz dobru stvar. Relevantne političke stranke većinskog naroda su prihvatile SVM kao partnera. Jožefu Kasi nije bilo lako da se oprosti od položaja gradonačelnika i da pored funkcije predsednika stranke preuzme na sebe delokrug iz neke više dimenzije. Posledice i rezultati su, međutim, bili jasni: ugled predsednika i stranke su narasli kako u Mađarskoj, tako i u sistemu saradnje mađarskih zajednica van granica matične zemlje.

Jožef Kasa se u i ovom periodu neprestano trudio da jača pozicije Subotice u njenim odnosima sa centralnom vlašću. U građanima je bilom poznato da „njihov potpredsednik Vlade“ svakog dana putuje do Beograda, a uveče se vraća u svoj grad i svojoj porodici.

Nakon što je vlada koja je na svojim plećima iznela promenu političkog sistema dala ostavku, Joćef Kasa se vratio svojoj profesiji i bio je direktor bančine filijale. Kao predsednik stranke se još više posvetio poslovima zaštite interesa vojvođanskih Mađara. Uvidevši da ničiji mandat ne može biti večan, tokom 2007. godine se oprostio funkcije predsednika stranke.

Jožefa Kasu je krasila odlučnost, uspravnost, a ponekad i trvdoglavost radi ostvarenja nekog dobrog cilja. Njegova komunikacija koja je u sebi nosila jak emotivni naboj, je nekima pružila doživljaj, kao da će se komunikacija odmah i prekinuti - međutim mnogi su ipak znali da impulsivni karakter kod njega ne znači ujedno i prekid odnosa. Nije postojao ni jedan domen gradskog politiziranja u pogledu čega on ne bi imao svoj izgrađeni stav.

Nakon izvesnog vremena se Jožef Kasa povukao i vremenom je došao do faze koju je on sam karakterisao da „posmatra, a ne oglašava se“.

Ređe se pojavljivao u javnosti, a videlo se da je njegovo zdravlje narušeno. On sam je negde i bio zadovoljan time što je sa svojih 70 godina nadživeo mnoge kojima je Svevišnji odredio kraći životni vek. Uprkos svemu tome vest o njegovoj smrti je odjeknula u krugu njegovih poštovalaca.

U ime Skupštine grada Subotica i u ime lokalne samouprave se opraštam od bivšeg gradonačelnika i počasnog građanina Subotice, od velike ličnosti naše zajednice. Ožalošćenoj porodici želim da im Bog podari mir znajući da je među nama prisutna sućut velikog broja poštovalaca Jožefa Kase.