Press Centar

Tri člana Upravnog odbora Mađar so-a su 12. oktobra prisustvovali neformalnom susretu gde su bili prisutni i direktorica izdavačke kuće, glavna urednica dnevnika kao i predsednik Upravnog odbora. Na sastanku je bilo reči o smeni Ferenca Kontre, urednika literarnog dodatka Mađar so-a Kilato. Na kraju sastanja je glavna urednica Marta Varju povukla svoju odluku o smeni Kontre. Tri člana upravnog odbora su nakon informalnog sastanka u saopštenju informisali javnost o odluci. Nakon objave saopštenja je Lukač Ujhelji, predsednik UO-a nazvao dve dame od tri člana UO-a sa kojima je razgovarao u stilu i tonu koji gospodin sebi nikada ne bi smeo da dopusti. Nakon ovog razgovora su obe dame dale ostavku na članstvo u Upravnom odboru.

Ponekad samo gledam belo i ne shvatam svet oko sebe. Probledim, hvatam se za čelo, možda imam temperaturu, pa je zbog toga sve to, možda me samo svetlost zavarava. Posle se naravno, ispostavlja, da nije reč o tome, ono što vidim je stvarnost, ona istinska, prava. I u sramu do ušiju.

Ja ne mogu ni da pretpostavim šta o sebi zamišlja čovek koji je u stanju da se tokom telefonskog razgovora sa jednom aktivnom i jednom penzionisanom profesoricom fakulteta dere, da urla, da im preti samo zbog činjenice što su profesorice sa potrebnom odlučnošću (i ne manjom čašću) izrazile svoje mišljenje u jednoj polemici i preinačile jednom već donetu odluku svojim argumentima. Naravno, radi se o bankaru koji se nekako upleo u politiku, koji pokušava da se nekako održi na površini i koji, naravno, misli da je postao politička ličnost od izuzetne važnosti! Naravno da se radi o bankaru: stolar, vodoinstalater, šnajderka, frizerka, poljoprivrednik, restaurator, čistač, trgovac, šofer nikada takvo nešto sebi ne bi dopustio.

Ali ovaj samozvani gospodin uzima telefon i dozvoljava sebi da u nemogućem tonu preti osobama koje su se u pogledu hrabrosti, ljudskosti i čovečnosti mnogo više dokazale nego on u proteklim godinama. U onim godinama dok se ovaj samozvani gospodin korak po korak penjao lestvicama da bi na kraju stigao u poziciju u koju su ga smestili. Ovaj je samozvani gospodin uzeo sebi za pravo da se izdere da dve osobe ženskog pola, na dve dame, na dve profesorice fakulteta. Na profesorice čije ime neću napisati iz poštovanja prema njima.

Ali Lukač Ujhelji je muškarac, njegovo ime pišem bez ikakvih skrupula, ako ni zbog čega drugoga onda zbog činjenice što u osnove društvenog ophođenja spada i odavanje poštovanja prema damama. Između ostalih i time što u dijalogu sa njima nikada ne dižemo glas. Između ostalih to je stvar koja čini homo sapiensa civilizovanom osobom. Postoje neki minimumi ponašanja kojih se držimo uvek i u svakoj situaciji, jer se to tako radi, jer je to prirodno, apsolutno normalno. Ne treba se to naduvavati, ovu sitnicu zaista nije teško ispoštovati. Ako čovek ima zdravu meru vrednosti, neće se derati na ovaj način. Samo toliko. Ako čovek ima dovoljnu dozu samopoštovanja, nikada neće da urla telefonom, nikad neće profesorici u penziji da preti. Samo toliko. Ako čovek ima makar i zrno moralnog držanja, jednostavno se nikada neće tako ponašati. To je toliko jednostavno.

Ali prema svemu sudeći Lukač Ujhelji nema tog zrna moralnog držanja.

I ne znam zbog čega misli da ima prava na takvo ponašanje. Možda misli da ga ovlašćava njegova pozicija, ona virtualna fotelja u koju su ga posadili. Možda misli da ga samoljublje sa kojim korača svetom ovlašćuje za bilo šta. Možda misli da će njegova stranka vladati dok je sveta i veka. Verovatno mu se mnogo toga mota po glavi, ali ja ne čitam misli pa da znam kakve su to stvari.

Ali moram da napomenem da taj samozvani gospodin greši. Naime činjenica što je za neko vreme on posađen na mesto predsednika Upravnog odbora Mađar so-a još ga ne ovlašćuje da se ponaša kao svemoćni gospodar svega i svačega.

Nažalost iz našeg političkog javnog ophođenja je izumrla i poslednja iskra te jednostavne činjenice. Vojvođanski mađarski političari koji su trenutno na vlasti upravljaju svime kao da su sve dobili u vlasništvo koje će biti njihovo dok je sveta i veka. Još treba samo malo vremena pa će prepisati na svoje ime sve naše institucije, ustanove, škole, medije, listove. A zaposlenima će narediti da u svakoj kancelariji okače njihove portrete kao što je svojevremeno na svakom zidu morao biti Titov portret. I umesto da vode računa o vrednostima koje su im poverene, oni po svaku cenu čiste svakoga ko im se suprotstavlja, ko ne ispunjava njihove naredbe, ko ne maše repom kako već vremena nalažu ili ko se ne trudi da po svaku cenu ispuni i najmanju njihovu željicu čak pre nego što se ona uopšte formuliše. Sve to čine naši političari i po cenu da pojedine institucije, ustanove, škole, medije i listove nepovratno unište. Ni tada neće dopustiti da na tim mestima rade ljudi koji njima ne odgovaraju, koji nisu iz njihovog jata izlegli. Neće tamo raditi niko ko nije njihov kadar.

Ovaj mentalitet predstavlja i Lukač Ujhelji na čelu Upravnog odbora Mađar so-a. Ne mogu ni da zamislim šta mu se mota po glavi kada ukucava broj profesorice u penziji, kada ukucava broj dame u godinama da joj se izurla preko žice, da joj preti, da je ponižava. Samo i isključivo zbog njenog stava.

Samozvani gospodin verovatno misli da njemu niko ne može ništa, da stoji iznad svakoga i da je nedodirljiv. Žao mi je, meni je najviše žao što 2015. godine još uvek postoje ljudi sa ovakvom slikom o sebi samima.

Verovatno samo nekolicina ljudi može da naudi Lukaču Ujheljiju, a verovatno još manje njih to zaista želi da učini. Najviše štete Lukaču Ujheljiju može naneti on sam sa svojim nemerljivim samoljubljem. Jer svojim postupcima, telefonskim razgovorima, rečima i urlanjima je do guše uvalio u blato srama instituciju na čijem je čelu, kojom upravlja. Sa ovakvom bahatošću, sa ovakvim manirima jednostavno nije dostojan pozicije na kojoj se nalazi.

Nije samo njegova odgovornost da što pre nestane iz one fotelje u koju je zaseo: to je odgovornost i onih koji ga u toj funkciji drže.

To, što ga ja pozivam na nešto, naravno, ne treba da njemu bilo šta znači.

ALI! Ipak:

Najodlučnije pozivam Lukača Ujheljija da podnese ostavnu na mesto poredsednika Upravnog odbora Mađar so-a i da što pre nestane iz javnog života koji je osramotio u ovolikoj meri! Ako u njemu još tinja bar iskra muškosti i čovečnosti, nakon ovakvog slučaja jednostavno ne može da učini bilo šta drugo.

Samo se sa ostavkom može sanirati ta neprimerena situacija koju je sam izazvao i zbog koje sad jedna cela institucija, odnosno politička stranka koja njome upravlja stoji do guše u sramu na opšte ruglo svih.

___________________________

Autor je diplomirani glumac, ranije je bio član ansambla subotičkog Narodnog pozorišta, odnosno Dečjeg pozorišta. Objavio je više knjiga poezije, proze i drame. Od početka devedesetih godina radi kao novinar, bio je saradnik više vojvođanskih mađarskih listova (Mađar so, Naplo, Čaladi Ker), odnosno glavni i odgovorni urednik omladinskog lista Kepeš Ifjušag. Od 2004. godine živi u Budimpešti gde radi kao novinar i urednik.